Moje ljubavi

Možda i najopasniji dani su oni dani dosade, dosada ume da bude interesantna ali nadasve vrlo opasna. Dosada često prouzrokuje nevolje. Ne volim te dane, ne volim kada nisam inspirisan i kada nisam produktivan. Ne volim kada me neka blaga depresija zaokupi pa nemam previše ideja, a dan bez ideja i nije neki dan. I ideje dobijene na silu nisu dobre ideje.

Partizan se ponovo vratio u Evroligu, i te večeri, ako ništa drugo, odlučio sam da pogledam kvalitetan košarkaški meč i verovatno nakon toga odem na spavanje, bar na kratko zavaram dosadu. Ali ne mogu ispratiti sportsku priredbu bez grickalica, to ne bi bio ugođaj.

Kako ništa nisam imao u stanu, te kišovite i blatnjave novembarske večeri, potpuno neobrijan, skoro pa i neočešljan, u kućnoj garderobi, više ličeći na skitnicu nego preduzetnika, kako bi se snadbeo, posetio sam obližnji Maxi.

Već sa vrata marketa sam uočio poznato lice i primetio kako me posmatra dok ulazim. Namerno sam prošao pored Sanje kako bi nam se pogledi ukrstili i kao što sam i pretpostavio, nismo se ni javili jedno drugom. Sanja doterana i našminkama, u crnom kompletu sa izrazitim dekolteo kao i uvek, i cipelama na štiklu, a ja u crnoj trenerci, ali me nije bilo briga, odmah sam dobio veliku dozu samopozudanja i gledao je direktno u oči iako sam znao da neće reći ništa, nisam želeo ni ja. Sve isto kao i nekoliko puta pre toga. Interesantni su ti momenti.

Nastavi sa čitanjem Dominacija sa predoumišljajem

“Gde si care, jebote jesi živ, nema te ko mora u Mađarskoj?”, tog jutra mi je stigla poruka od Duleta. Dule je moj jako dobar drugar i saborac iz Pančeva sa kojim sam se nekoliko godina pre toga upoznao na Exitu u Novom Sadu. Dule je imao isti problem kao i ja, a to je da je odrastao u manjem gradu u kom si u startu ograničen u kontekstu prijatelja koje možeš da imaš. Tu je jako teško pronaći nekog ko isto ili slično razmišlja kao ti, ko nije ukalupljen i isti kao i svi drugi, posebno je to izraženo u kulturnom smislu i popularnoj kulturi i vrlo je lako da u takvom okruženju ostaneš neshvaćen. Nekada to nije lako prihvatiti ali sa godinama sve legne na svoje. Upravo ovo je bio osnovni razlog zašto smo postali toliko dobri drugari, iako ne živimo u istom gradu, jer delimo iste vrednosti i razmišljanja.

“Evo me brate moj, stalno neka borba, sve hoću da ti pišem ali znaš i sam koliko život lomi”, poslao sam mu vrlo ozbiljnu poruku na koju je on samo odgovorio kratko, “Aj ne seri brate!”. “Nego, znam da imamo isto kao Isus kad je razapet ali mi se nešto ovih dana ide negde, ide mi se brate na neku svirku kao nekada, u kom si ti fazonu?”. Baš dobar šlagor mi je Dule nabacio u sledećoj poruci jer baš kao i on, i ja sam bio u nekoj down fazi kao po običaju, i tako nešto što je predložio bi moglo baš da razbije ovu monotoniju koju živimo svaki dan.

Nastavi sa čitanjem Glupost je neuništiva

Tog leta nakon kovida i svih sranja sam konačno shvatio da više nema razloga nikoga da čekam za ništa. Drugovi su ili oženjeni i sa malom decom, ili u depresiji i besparici, ili jedno i drugo. Ja sam slobodan momak, nema razloga više nikog da moljakam da otputujemo na more, to vreme je prošlo. Trebalo mi je malo vremena da prelomim u glavi da ću otići ovog puta, prvi put u životu, sam na odmor, ali lako sam prelomio. Bilo je ili tako ili nikako. Bio sam malo anksiozan u početku, kako će to sve izgledati ali moram reći da to nije ništa strašno, šta više, može da bude baš plodonosno.

Vrlo brzo sam odlučio da posetim prelepo egzotično špansko ostrvo Majorku na kom ranije nisam bio, iako sam veliki ljubitelj Španije. Bio sam vrlo uzbuđen.

Nastavi sa čitanjem Eurokrem sa ekserima

Tamo negde 2009-e godine bio sam u vezi sa jednom Draganom – Gagom. Ja sam imao 26, Gaga 24. Gaga je fina i slatka devojka, veoma lepa i moderna ali i pored toga što je od mene mlađa samo 2 godine delovala je nezrelo za svoje godine. Ili sam ja bio zreliji za svoje, sada nije toliko ni važno, jedno je važno što sam znao da od nas neće biti ništa još u startu ali sam ipak ostajao u toj vezi, postoji i razlog.

Često sam posećivao Gagu u njenoj kući i sa njenim roditeljima sam imao veoma lep odnos. To je jedna prava domaćinska vojvođanska porodica koja se bavila mahom poljoprivredom. Gaga mi je uvek pričala da sa svojom mamom ima zaista lep i prijateljski odnos, da pričaju skoro o svemu, da su kao sestre ili najbolje drugarice. Ja sa mojim roditeljima nisam imao takav odnos i nisam mogao odmah da shvatim kako to izgleda. Njen otac Radomir je često radio na njivi, dok je njena mama Gordana držala kuću pod konac, čistu i urednu, i uvek je bilo svega da se pojede, od suhomesnatih proizvoda, skuvanih specijaliteta, do kolača. Već prvog dana, teta Gordana mi je rekla da je zovem Goca i da joj ni slučajno ne persiram, što sam i prihvatio.

Nastavi sa čitanjem Šta kada se snovi ostvare!?

Sećam se bilo je hladnije januarsko jutro ove godine, pio sam svoj omiljeni produženi espreso kada sam dobio zahtev za prijateljstvo od izvesne Anje. Definitivno nisam znao ko je ona ali sam uvideo odmah da imamo desetak zajedničkih prijatelja uglavnom vezanih za IT i marketing, poslovna oblast kojom se bavim. Odmah mi je bilo jasno da je verovatno u pitanju neka koleginica i sa zadovoljstvom sam je prihvatio. Na brzinu sam pogledao njene fotke, nemam zaista običaj da nekoga proglašavam za nedopadljivim, posebno ne preko fotografija, ali tu stvarno nije bilo ničega što bi me zainteresovalo, to su uglavnom bile slike hrane, prirode, pogleda u daljinu, kako to već biva. Jedino što sam shvatio jeste da živi u Novom Sadu.

Ni jednu reč nisam progovorio sa Anjom putem tekstualnih poruka mesecima, sem povremeno nekih uzajamnih lajkova koji nisu bili redovni, svakako mi nije smetala.

Nastavi sa čitanjem Igra demona